Дипломатија за дудуке

Гост Ђорђе Лукић

„Не само да дипломатија ᾿није за сваког᾿, него се може слободно рећи да је мали број људи који заиста имају дара и знања за тај посао. Наравно, много је теже рећи какви су или какви би требало да буду ти људи...

Укратко, треба бити човек нарочите врсте а нимало не личити на то, него увек у свему имати изглед обичног, просечног човека. Стотину способности треба имати, али строго и на сто начина дозираних. Уопште би се за ту врсту људи могло казати да је њихова способност више у добром и правилном сразмеру него у вредности тих особина самих. Отприлике тако да свака поједина од њихових особина буде осредња, а целина коју оне чине да буде оригинална и изнад осредњости". Овим речима Иве Андрића почиње књига „Дипломатија за дудуке" дугогодишњег дипломате Ђорђа Лукића.

После тридесет седам година службовања у Замбији, Танзанији, Намибији, Уганди и Финској, своје богато искуство Ђорђе Лукић преточио је у неколико књига: „Дипломатски речник", „Мали дипломатски лексикон" и сада у „Дипломатију за дудуке" о којој говоримо у данашњем Степенику.

Аутор: Светлана Јајић