Студио Славенски - Оливије Месијан и његови следбеници

Радио Београд 2 и Сокој настављају 27. фебруара у 19 часова циклус концерата Студио Славенски, који се у сезони 2024/25. године сваког последњег четвртка у месецу одржава у Легату Јосипа Славенског, уз директне радијске преносе.

На шестом концерту, Радослава Воргић Журжован, сопран, Петар Поповић, флаута и Невена Совтић, клавир, представиће дела четворо српских композитора који су се усваршавали у Паризу код Оливијеа Месијана: Мирјане Живковић, Властимира Трајковића, Ивана Јевтића и Душана Радића.

Оливије Месијан се се сматра једним од најутицајнијих композитора 20. века. Опирући се било каквим укалупљивањима, стилским или историјским, остао је стожерна стваралачка личност за разумевање најразличитијих токова развоја савремене музике. Особености његовог музичког језика, баш као и подстицаји које је дао својим савременицима и млађим генерацијама европских композитора, добро су истражени и познати. Мање је, пак, познато да је Месијан као композитор-педагог усмерио стваралачки развој неколицине српских и југословенских композитора на школовању у Паризу. Међу њима су Мирјана Живковић, Властимир Трајковић, Душан Радић и Иван Јевтић. Отвореност Месијановог стваралачког бића неизоставно се рефлектује и у његовој педагошкој делатности, због чега није створио своју „школу”, већ је помагао младим композиторима да пронађу сопствене уметничке артикулације музичке савремености. Занимљива је стога идеја представити на једном концерту низ дела Месијанових ученика из Србије – стилско-технички крајње различита – уз дело самог Месијана, и на тај начин остварити уметнички допринос сагледавању ове значајне француско-српске културне везе.

Др Немања Совтић, музиколог

РАДОСЛАВА ВОРГИЋ ЖУРЖОВАН, сопран, гостујућа солисткиња Државне опере у Визбадену (Немачка), чланица Нове Београдске опере и стр. сарадница на Академији уметности у Новом Саду. Солистичку каријеру започeла је као члан Младог ансамбла Државне опере у Мајнцу (Немачка), Театра и оркестра у Билу и Солотурну (Швајцарска). У Народном позоришту у Београду дебитовала је улогом Фортуна и Валето у Монтевердијевој опери „Крунисање Попеје”, а у Опери и театру Мадленијанум остварила је улоге Анђелике у „Орланду” и Армиде у „Риналду” Георга Фридриха Хендла, Прозерпине и Нимфе у Монтевердијевом „Орфеју”, Аспазије у опери „Митридат, краљ Понта” и Сузане у „Фигаровој женидби” Волфганга Амадеуса Моцарта, Јудите у истоименом Скаралтијевом делу, као и улогу Косколето у истоименој опери Жака Офенбаха. Добитница је бројних награда, међу којима су IBLA Grand Prize и специјална награда за извођење Хендла, награда Камерне опере Рајнсберг, међународних такмичења у Нојштату и Тамиш у Сарбрикену. Дипломирала је на Одсеку за соло певање у класи др Милице Стојадиновић и Одсеку за општу музичку педагогију Академије уметности у Новом Саду. Мастер и студије трећег степена (Konzertexamen) завршила је на Високој школи за музику у Мајнцу у класи проф. Клаудије Едер. Докторирала је 2021. године на Академији уметности у Новом Саду.
ПEТАР ПОПОВИЋ је виши стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду и соло флаутиста Симфонијског оркестра РТС. Средњу музичку школу „Исидор Бајић” завршио је у класи Александре Хорват. Диплому основних академских студија стекао је на Академији уметности под менторством мр Лауре Леваи Аксин у року од три школске године. Усавршавање је наставио у Немачкој, на Високој школи за музику у Мајнцу, где је завршио двогодишње мастер студије у класи проф. Дејана Гаврића, након чега и студије трећег степена у истој класи, са највишим почастима. Паралелно је завршавао и мастер студије на Високој школи за музику у Луцерну у Швајцарској, у класи проф. Пирмина Грела. Докторске студије завршио је у класи проф. Лауре Леваи Аксин на АУНС, одбранивши докторски уметнички пројекат под називом „Нови знак за нови звук”.
НЕВЕНА СОВТИЋ је рођена у Новом Саду где је завршила дипломске и мастер студије клавира на Академији уметности у класи проф. Ирис Кобал. Током студија била је стипендисткиња Фонда за младе таленте Министарства просвете, а добитница је и награде Еуробанк школарина. Завршила је мастер студије интерпретације соло песме (Liedbegleitung) на Високој школи за музику у Детмолду (Немачка) . На истој академији је потом пет година радила као корепетиторка у класама проф. Герхилд Ромбергер, проф. Маркуса Келера и Волфганга Тимана. Са мецосопранисткињом Саром Ромбергер је освојила другу награду на такмичењу GFF Interpretationswettbewerb – Lied Duo. Учила је од водећих стручњака данашњице у области соло песме: Мануела Лангеа, Ариберта Рајмана, Петера Кројца, Џулијуса Дрејка, Данијела Белеа, као и пијанисте Колина Стоуна. Наступала је у Србији, Црној Гори, Хрватској, Италији, Француској, Немачкој и Аустрији. Остварила је звучне записе за Радио Нови Сад, Фондацију Рудолф Бручи и Радио Lippe. Тренутно је запослена као доценткиња на предмету Корепетиција на Катедри за клавир на Академији уметности у Новом Саду.

Програм

Душан Радић (1929‒2010)
Циклус: Пробуђене сенке оп. 22, бр. 2
Народна песма из Манџурије – Народна песма из Бурме – Народна песма из Индонезије

Мирјана Живковић (1935‒2020)
Циклус: Из ничије земље (на поезију Десанке Максимовић)
Додир – Искуство – Међу планетама

Властимир Трајковић (1947‒2017)

Соната за флауту и клавир, Ес-дур, оп. 18

SULLA VITA – Affetuoso frenato (O животу: Зауздани афекти)

SULLA MORTE – Vuoto indifferente (О смрти: Празно и равнодушно)

DEL NIENTE – Volubile Stringente (Ни о чему: Лакомислено и збијено)

Иван Јевтић (1947)

Циклус: Камена успаванка (на поезију Стевана Раичковића)
Сунцу крај је ‒ О сјај су само врата краја ‒ У зимски сумрак

Оливије Месијан (1908‒1992)

Црни кос за флауту и клавир (Le Merle Noir)

Властимир Трајковић (1947‒2017)

Cinq poèmes de Stéphane Mallarmé (Пет песама Стефана Малармеа) за глас, флауту и клавир оп. 28