Аријадна у музици

Митолошки лик Аријадне, кћерке критског краља Миноја, која је Тезеју дала клупко конца како би изашао из лавиринта, привукао је неколицину композитора. У данашњој емисији Време музике Горица Пилиповић открива нека од тих дела.

Кћерка критског краља Миноја и Пасифаје провела је девојаштво у Кнососу где јој је Дедал саградио место за игру и упутио је како се може изаћи из чувеног лавиринта. Кад је Тезеј, заједно са атинским младићима и девојкама дошао на Крит да убије Минотаура, плавокоса Аријадна се на први поглед заљубила у лепог странца. Пошто јој је Тезеј обећао да ће је узети за жену и одвести у Атину, она му је дала клупко конца помоћу кога је нашао излаз из лавиринта. После убиства Минотаура, Тезеј је заиста повео Аријадну у Грчку, али се већ на почетку пута – на острву Наксосу – растао од ње. У току ноћи је напустио острво, а када је у зору Аријадна далеко на хоризонту угледала његову лађу, од жалости се обесила. Други приповедају да је њена туга била кратког века. Појавио се Дионис са својом веселом пратњом и, очаран Аријадном, одмах је узео за супругу и одвео на Олимп. Неколико је мотива из овог мита који су били привлачни композиторима од XVII до ХХI века – оптимистична верзија са Дионисом, остављена Аријадна као прототип женског лика изузетног емотивног набоја, па и сам лавиринт.