Партије, политички покрети и друштвене кризе

Владимир Вулетић и Бојан Клачар

У низу политичких догађаја, појава и збивања који изазивају и мењају перцепцију наше друштвене свакодневице па и будућности у протеклим данима издвојили су се протести, покрет и влада. Сваки на свој начин и сви у вези са владајућом странком. Раширени протести студената инспирисали су велики митинг Српске напредне странке у Јагодини на коме је, крајем протекле недеље, представљен нови Покрет за народ и државу.

Као надстраначка ствар покрети у начелу имају амбицију да окупе организације и људе различитих погледа, убеђења, идеологија а у одбрани заједничких вредности или решавању друштвених конфликата. У три и по деценије нашег вишестраначја, после пада комунизма, услед различитих недаћа јављало се и нестајало више политичких покрета с комплексним ефектима или без њих.

Стицајем околности и протесте и покрет управо је надјачала вест о паду актуелне владе. Осим што је тринаеста у обнављаној српској демократији влада у одласку бележи и најкраћи мамдат од свега десет месеци. Ово између осталог говори и о континуитету политичке нестабилности која нас прати од првих вишестраначких избора пре 35 година. Зашто је то тако и каква је у свему улога политичких партија и покрета за Речено и прећутано говоре професор Филозофског факултета Владимир Вулетић и извршни директор ЦЕСИДА Бојан Клачар.

Аутор емисије је Радован Пантовић.