Студио Славенски – Геометрија једног сна

Лука Лопичић, др ум. (1990), основне и мастер студије завршио је на ФИЛУМ-у у Крагујевцу, у класи ред. проф. Радомира Томића. Докторске студије из камерне музике завршио је на ФМУ у Београду (менторство: ред. проф. мр Људмила Поповић). Био је стипендиста Фонда за младе таленте Доситеја Владе Републике Србије, а по завршетку основних студија проглашен је за најбољег студента одсека за музичку уметност. Докторске студије уписао је као члан трија хармоника Assahra, који постаје први ансамбл у историји ФМУ сачињен искључиво од хармоника.

Освојио је више од тридесет признања на домаћим и међународним такмичењима. Наступао је као солиста, члан камерних састава и оркестара у најпрестижнијим концертним дворанама у земљи и иностранству (Естонија, Норвешка, Русија, Уједињени Арапски Емирати, Кина, Хрватска, Босна и Херцеговина и др). Од оркестара са којима је сарађивао као солиста и/или члан оркестра истичу се: Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, БКО „Љубица Марић”, Камерни оркестар Музикон.

Интензивно сарађује са савременим композиторима чија дела и премијерно изводи. Међу њима су: Аршиjа Самсаминиjа, Снежана Нешић, Милица Илић, Татјана Милошевић, Драшко Аџић, Драгана Јовановић, Иван Бркљачић, Зоран Божанић, Лука Чубрило, Матија Анђелковић, Маја Боснић, Ана Крстајић, Југ Константин Марковић, Бранка Поповић и др. Из сарадње са Владимиром Кораћем настала је композицијa „Вода” за хармонику и електронику, која је 2024. године аутору   донела награду „Стеван Мокрањац”, престижно признање за остварење премијерно изведено у претходној години.

Лука је аутор и бројних предавања и мајсторских радионица које се заснивају на примени разних метода и техника глуме у процесу припреме интерпретације музичког дела. Овим поводом је остварио сарадњу са разним високошколским установама у земљи и иностранству, попут Естонске академије за музику и театар, Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, Факултета музичке уметности у Београду, Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и др.

Године 2015. започиње његово интензивно интересовање за позориште и позоришно извођаштво. Као глумац, музичар и аутор музике учествовао је у бројним представама („Краљ Едип” Софокла, у режији Вита Тауфера и „Развојни пут Боре Шнајдера” Александра Поповића, у режији Егона Савина, ЈДП; „М.И.Р.А.” у режији Андраша Урбана, БИТЕФ театар; „Флорентински шешир” Ежена Лабиша, у режији Даријана Михајловића, позориште „Бошко Буха”; „Просидба” према Антону Чехову, у режији Марије Барне Липковске, трупа Три гроша;  „Штуцање” Владимира Зуева, у режији Исидоре Гонцић и „Одлазни терминал” Јелене Палигорић, у режији Тее Пухарић, Театар Вук).

Музичка свестраност и вештина Луке Лопичића преносе се и на његово музицирање у оквиру популарних жанрова. На најпрестижнијим фестивалима у земљи и иностранству као што су EXIT (Србија), Eurosonic Nordeslaag (Холандија), Revolution festival (Румунија), Hills of Rock (Бугарска), Boomtown festival (Велика Британија), Das Fest (Немачка) и др. наступао је са бендовима Маика, Земља грува, Lollobrigida.

Програм:

Ђироламо Фрескобалди (1583‒1643)

Ricercare cromatico post il Credo (Fiori Musicali: Messa degli Apostoli)

Снежана Нешић (1972)

The House of Silence (из циклуса Three Visions of Pierre Abelard)

Бела Барток (1881‒1945) 

Румунске народне игре (ар. Лука Лопичић)

Татјана Милошевић (1970)

Геометрија једног сна

Ђерђ Лигети (1923‒2006)

Ар. Макс Боне/Лука Лопичић

Musica ricercata: III, IV, VIII, IX (Bela Bartok in memoriam), XI (Omaggio a Girolamo Frescobladi)