Божић у ратној зони – мир свету за време светског рата

Једна од најдирљивијих епизода Првог светског рата на Западном фронту било је чувено „божићно примирје“ у децембру 1914. године, када су француски, немачки и британски војници спонтано прекидали ватру и излазили у ничију земљу да честитају Божић својим непријатељима са друге стране рова. Ова појава је била толико масовна да је озбиљно забринула војне команде, које су се постарале да се наредних година око Божића ништа слично не понови.Прича о војницима који спонтано одлажу оружје и одлучују да бар једно вече буду просто хришћани носи у себи дубоку библијску симболику и у наше цинично време делује једнако невероватно као уметничке представе о хоровима анђела и животињама које долазе да се поклоне Спаситељу. У тим причама добијамо суштину хришћанства – својеврсно метафизичко ишчашење човека из хетерономије његових животних околности и стремљење да се врлином и честитошћу буде сличан Богу. Ова трансформација човека се у Римском царству првих векова после Христа манифестовала као својеврсна етичка револуција, али она је истовремено нешто кроз шта сваки хришћанин пролази свакодневно, борећи се против спољних стихија и сопствених животних страсти, при чему ни једне, ни друге нигде нису толико јаке као у рату.

Стога, док чекамо Божић у својим мирним и топлим домовима и својим безбедним храмовима, има смисла мислити и молити се за нашу православну браћу која Божић дочекују у ратним зонама Украјине, Сирије и Палестине, и подсећати се колико су животне дилеме са којима се суочавају налик на судбине првих хришћана.

Шта је политички револуционарно, а шта метафизички невероватно у хришћанском утемељењу човека, како је Христов долазак преобразио људску цивилизацију и историју, како су рани хришћани мирили своју радикалну веру са компромисима живота у свету и шта од њих можемо научити ми у XXI веку питаћемо професора Новог завета са Православног богословског факултета у Београду Предрага Драгутиновића.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић