Инспирисан џезом

У емисији Време музике уредница Горица Пилиповић подсећа на стваралаштво великог америчког композитора из прошлог века Џорџа Гершвина.

Данас је пред нама део опуса овог композитора који је познат посебно љубитељима џеза. И управо је у томе разлог што Гершвиново стваралаштво никад није озбиљно разматрано у историјама класичне музике. Он се и даље сматра аутором првенствено популарних, забавних жанрова, мада је у својим најбољим делима ‒ иако и ту инспирисан џезом ‒ досегао до аутентичног и дубоког израза, како личног тако и општег, националног, америчког. Проблем је у томе што Гершвин никада није имао довољно стрпљења да се озбиљно позабави музичким студијама, тако да му је хронично недостајало знање из области компликованије хармоније и контрапункта. То га је даље онемогућило да ствара комплексније музичке структуре које захтевају права, софистицирана класична музичка дела. У његовом опусу, наиме, нема симфонија, соната или квартета, он је првенствено инстинктивни композитор несвакидашњег природног талента.