Моцартова музика као инспирација

Тема данашње емисије Време музике, коју уређује Горица Пилиповић, јесте музика Волфганга Амадеуса Моцарта као инспирација другим композиторима.

На мелодију арије из опере Фигарова женидба, на пример, Лудвиг ван Бетовен је компоновао варијације за виолину и клавир. У данашњој емисији придружују му се и Феручо Бузони, Милан Михајловић и Петар Чајковски.

Бетовен је применио уобичајену форму у свом стваралачком одговору на музику другог аутора – узео је једну Моцартову тему и варирао је на неколико начина. Феручо Бузони се, на почетку ХХ века, међутим, упушта у смелији подухват дајући своју интерпретацију финала Моцартовог клавирског концерта бр. 19. А на крају ХХ века, у складу са идејама постмодернизма Милан Михајловић прво парафразира један Моцартов наслов – Мала ноћна музика постаје Мала жалобна музика - а затим узима материјал II става Моцартовог Клавирског концерта КВ 484 и једноставно га цитира у поменутој композицији. Петар Чајковски је гостима на балу у II чину опере Пикова дама као забаву наменио један интермецо у Моцартовом стилу.