Заветни народи и њихов политички кредо

Слободан Антонић и Дарко Ђого

Народ или нација у политичком смислу, познато је, настаје као група која дели заједничку свест о идентитету утемељену на пореклу, језику, историји, религији, култури. Принципи формирање нација модерног доба у много чему се подударају. Постоје међутим и примери, изузеци, са очуваним архаичним синонимом 'заветних народа'.

Заветна природа свакако асоцира на Библију, њен Стари и Нови завет па и на Христову поруку "идите и учините све народе ученицима мојим". Хришћански дух и традиција заиста су се нашли у темељима многих народа. Ретки су своје конститутивне митове изградили и на директној заветној симболици.

Косовски завет у српском народу оличење је христолике жртве за коначно спасење. Бој на Косову постао је преломна кота у народном трајању која сажима историјску, културну и духовну свест. Лазарева вечера, кнежева клетва и Обилићева жртва легенду о храбрости и части подиже у вишу сферу. И за великог песника, савременика, Газиместан је "место са кога се Србин пење право у небо".

Српски народ је упркос иманентном дисконтинуитету у модерној прошлости у најтежим временима и тренутцима оправдао име 'заветног народа'. Шта оно данас значи, какву политичку тежину и капацитет има у савременом тренутку и у овом свету за Речено и прећутано говоре професори, социолог Слободан Антонић и теолог Дарко Ђого.

Аутор емисије је Радован Пантовић.