Студио Славенски – Песме и игре Балкана

Милан Поповић, чембало и Софија Крстеска Клебел, виолина

Радио Београд 2 и Сокој настављају циклус концерата Студио Славенски, који се у сезони 2024/25. године сваког последњег четвртка у месецу одржава у Легату Јосипа Славенског, уз директне радијске преносе. На четвртом концерту, 26. децембра у 19 часова, програм назван Песме и игре Балкана представиће Милан Поповић (чембало и клавир) и Софија Крстеска Клебел (виолина).

„Уметничка музика на простору балканских земаља почела је да се развија тек половином 19. века, сразмерно касно у поређењу са западноевропском традицијом. У настојању да ухвате корак с тадашњим трендовима, домаћи композитори су у свом стваралаштву фаворизовали форме и жанрове тзв. романтичарске музичке традиције, као најближи постојећи узор. Но, убрзо је постало јасно да пуко копирање романтичарских идиома не поседује аутентичну црту – тако потребну локалну идентитетску компоненту, која је била један од основних идеала у процесу формирања националних покрета и држава на простору Балкана и Средње Европе, на прелому 19. у 20. век. У трагању за нечим што би било препознато као аутентичан израз балканске традиције, композитори с ових простора потражили су инспирацију у постојећим музичким фолклорним традицијама – песмама и играма, базираним на народним напевима. Вешто комбинујући домаћи музички фолкор са савременим стилско-композиционим техникама, домаћи аутори 20. века су формирали препознатљив музички израз чије су карактеристике присутне у уметничкој музици свих балканских земаља: изразита играчко-ритмичка компонента (нарочито у виду тзв. неправилних ритмова), мелизматично-репетитивни музички обрасци и једноставни вокални карактери народних мелодија, испреплетени су с традиционалним романтичарским изразом 19. века, необарокним тенденцијама с половине 20. века, као и прогресивно-експерименталним поступцима постмодернизма. Све ове карактеристике, у великој мери су одредиле музички израз аутора чија су дела на вечерашњем програму; упркос временској и естетској дистанци која раздваја композициони стил од Беле Бартока и Јосипа Славенског, преко Николе Херцигоње до Вука Куленовића, фолклорне традиције оличене у песмама и играма представљају концептуалну и инспирацијску нит која ове ауторе ипак повезује.”

Милан Поповић

Програм:

Никола Херцигоња (1911–2000)

Свита за чембало на теме старих дубровачких игара

Јосип Штолцер Славенски (1896–1955)
Народна свита, за виолину и клавир

Бела Барток (1881–1945)

Румунске народне игре, транскрипција за виолину и клавир (Zoltán Székely)

Вук Куленовић (1946–2017)

Буколике 2, за чембало

Софија Крстеска Клебел је виолинисткиња и виолисткиња, концертно активна широм Европе, Азије и Јужне Америке као члан реномираних камерних састава, посебно у подручју историјски информисаног извођаштва. Дипломирала је виолину на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Маје Јокановић и на Универзитету уметности у Грацу у класи проф. Весне Станковић, где је завршила и мастер студије барокне виолине у класи проф. Сузан Шолц. Усавршавала се на мајсторским курсевима изузетних уметника као што су: Ерих Хобарт, Енрико Гати, Одил Едуард, Рајнер Хонек, Ернст Ковачић и Ицак Рашковски. Редован је члан Баховoг консорта из Беча, Оркестра Бечке академије, Нове дворске капеле из Граца. Сарађује са диригентима: Мартином Хаселбоком, Рубеном Дубровским, Штефаном Готфридом и другима.

Захваљујући свом опсежном професионалном и академском искуству, са подједнаком лакоћом и стилском прецизношћу влада делима од ренесансе до музике 21. века наступајући и на историјским и на модерним инструментима из породице виолине. Од 2023. године је сарадник на уметничко-научноистраживачком пројекту на Универзитету уметности у Грацу, који се бави продукцијом звука на жичаним инструментима. Живи и ради у Грацу.

Милан Поповић је чембалиста и пијаниста, активан као солиста и камерни музичар, клавирски и континуо сарадник. Ванредни је професор за уметничку област чембала при Полиинструменталној катедри ФМУ у Београду, на коме је завршио основне студије клавира и чембала, у класама проф. Нинослава Живковића и проф. Зорице Ћетковић. На истом факултету је са успехом одбранио докторски уметнички пројекат истражујући интерпретативне везе између француске музике за чембало 18. и 20. века. Током школовања се континуирано усавршавао на курсевима клавира и чембала у земљи и иностранству. Похађао је курсеве на Међународном фестивалу чембала Ars Vivendi Clavicembalum ‒ Чембало, жива уметност у Београду и учествовао у раду Барокне радионице Предрага Нововића на ФМУ. Две године је био стипендиста Аустријске барокне академије из Гмундена. Међу професорима код којих се усавршавао су: Марија Луиза Балдасари, Ерик Тракслер, Зигберт Рампе, Ан Мари Драгосиц, Ежен Микеланђели, Јори Виникур, Егон Михајловић, Бландин Рану и др.
Добитник је награда на бројним пијанистичким такмичењима домаћег и међународног карактера.
Гостовао је на музичким фестивалима у земљи и иностранству (Чембало, жива уметност; Trigonale; Aestas; Фестивал ране музике – ФЕРАМ), на којима је одржао више реситала солистичке и камерне музике. Поред редовних наступа у земљи, остварио је концертне реситале и гостовања као солиста и камерни музичар у Аустрији, Хрватској, Бугарској, Шпанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори. Понео је титулу Талента фестивала Trigonale 2011.
Као солиста је наступао са Уметничким ансамблом Војске Србије „Станислав Бинички”, као и са Оркестром Факултета музичке уметности. Био је сарадник Симфонијског оркестра

РТС-а, Уметничког ансамбла „Станислав Бинички”, Јеврејског камерног оркестра, Црногорског симфонијског оркестра, официјелни континуо сарадник барокног оркестра „Aestas” и Барокног оркестра Нове београдске опере. Члан је ансамбла за стару музику „Теменос”. Остварио је трајне аудио-снимке за Радио Београд и Аустријски радио (ОРФ). Иницијатор је и уметнички координатор обележавања Европског дана старе музике, који се од 2013. године одржава на Факултету музичке уметности, уз подршку Европске мреже за стару музику.

Уреднице циклуса Студио Славенски: Маја Чоловић Васић (Радио Београд 2) и Мирјана Лазаревић (Сокој)

Уредник радијског преноса: Маја Чоловић Васић

Продуцент: Јелена Брадарић

Легат Јосипа Славенског се налази на адреси: Трг Николе Пашића 1, V спрат