Никад више и крај послератног међународног поретка

„У будућности, биће тешко тачно одредити датум краја такозваног међународног поретка, изграђеног од стране победника Другог светског рата. Ипак, можемо са степеном сигурности да кажемо да се један од најзначајних удараца том поретку десио 2024. Тај ударац нису задали критичари тог поретка као што су Кина, Руска Федерација или Иран, нити све већи број западних политичких лидера са аутократским тенденцијама, већ је координисан међу државницима водећих северноамеричких и европских земаља који су или центристичке или либерално-демократске оријентације. Парадокс је, дакле, да је поредак угрожен управо са оне политичке платформе трансатлантског савезништва која је далеко највише инвестирала у развој и промоцију вредности демократије и људских права”, рекао је на почетку свог предавања у Институту за филозофију и друштвену теорију др Ђорђе Ђорђевић.
            Др Ђорђе Ђорђевић студирао је филозофију у Београду, мастер студије завршио је на Универзитету у Кејптауну, а докторирао је на Новој школи у Њујорку са тезом о Хани Арент и превенцији масовних злочина. Преко петнаест година радио је као саветник за изградњу мира, владавину права и безбедност у Програму за развој Уједињених нација и водио техничку помоћ у процесима транзиционе правде у више од десет земаља на свим континентима. Из тог дугогодишњег искуства, занимљиви су увиди које је презентовао на предавању „Никад више и крај послератног међународног поретка”, које слушамо у данашњем издању емисије Степеник.

Аутор: Светлана Јајић