Милосав Тешић

„Глас ме не опседа само својом звучношћу. Већ ме и његов словни знак (графем) привлачи графичким изгледом. Кроз велико ћирилично слово Ж може да се види Жича”, писао је академик Милосав Тешић, један од најаутентичнијих песника српске књижевности.

Већ као готов аутор појавио је збирком „Купиново” 1986. године, а до сада je историји књижевности оставио низ значајних дела као што су збирке „Кључ од куће”, „Седмица”, поема „Калопера Пера”, појединачне песме „Rosa canina”, „Шљива српска”, „Плава гробница – Видо”. Велики је његов допринос и нашој версификацији: амфибрашки дванестерац – први је нови Тешићев метар.

У данашњој емисији говоримо о уделу традиције у певању и њеном споју са модерним искуством, о песничким прецима и дослуху са савременицима, о дописивању стихова, „топонимским бројаницама”, женским хероинама, природи, односу звука и значења.

Разговор води: Јована Милованчевић