Употреба језика у политици

Светлана Слијепчевић Бјеливук, Јелена Радовић и Александар Бауцал

Како се обликује перцепција гласача, односно како приволети гласаче да се определе за одређене политичке опције "с обзиром да су намере и намене свих текстова у предизборним кампањама исте"-да убеде, питање је које у монографији "Рекламно-пропагандни жанр у српском политичком дискурсу" поставља ауторка Светлана Слијепчевић Бјеливук, а што носи крајњу актуелност у нашем времену. Можда је ово до сад и једина монографија која задире у срж проблема употребе језичких и стилских средстава које политичари користе да би дошли до циља и тиме остварили примат. Како се, дакле, постиже сугестивност и која су то језичка средства која се стављају у одређене политичке дискурсе? Осим тумача из језичке струке ваља у помоћ, ради лакшег разумевања, позвати и психологе и социологе и тему учинити интердисциплинарном.

Међутим, као актуелно поставља се и питање о политичком маркетингу, његовој улози и будућности. У ком смеру сада иде, разматрамо.

Гости ауторке и уреднице Мелихе Правдић су лингвиста Светлана Слијепчевић Бјеливук, научни сарадник Института за српски језик САНУ, социолог Јелена Радовић, маркетиншки стручњак и проф. на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду Александар Бауцал.