Потенцијал српске дијаспоре

Јован Филиповић и Александар Раковић

„Смрти нема има само сеоба" ова 'филозофија' Милоша Црњанског, између осталог, савршено пристаје природи и сентименту српског расејања. На сеобама дијаспора и данас расте. Матица се, шире гледано, само релативно смањује. Овај систем спојених судова функционише на различитим нивоима, у статистици али и у економији, финансијама, образовању, научним, културним и интелектуалним потенцијалима.

Kолико је тачно Срба у расејању још нико није успео да изброји. Процене се крећу од три до пет милиона. У свет се одлазило у више таласа, највише током двадесетог века. Срби су данас присутни и живе у готово сто земаља на различитим меридијанима планете. Највише их је у Америци, читав милон а у Европи најбројнини су у Немачкој, има их више од пола милиона.

Просечан Србин у дијаспори десетак година је млађи од оног у матици, образованији је и знатно богатији. Везан је за Српску православну цркву и завичајна удружења. Према матици је мање критичан и знатно је родољубивији. Хетерогени су и подељени, када је потребно уједињени, подједнако и тамо и овде.

Односи матице и расејања важни су колико и породични односи, какви су они данас, у чему се крије и колики је реални потенцијал дијаспоре за Речено и прећутано говоре Александар Раковић са Института за новију историју Србије и професор ФОН-а Јован Филиповић, председник Групе експетата за дијаспору и просперитет Србије.

Аутор емисије је Радован Пантовић.