Успомене из детињства

Уредница Горица Пилиповић показаће како се овај период у животу Чарлса Ајвза, Густава Малера, Ђерђа Лигетија и Модеста Мусоргског одразио на њихово стваралаштво, понекад и у суштинском смислу.

Ајвз је стално осећао носталгију за детињством. То је једноставно био део његове меланхолије. Стално је желео да се врати у прошлост и да је се сећа. Историчари нису могли да разумеју ту његову носталгију према малом, мирном XIX-вековном америчком градићу Данберију у Конектикату, и стављали су то композиторово осећање у различите контексте, политичке и психолошке.

„У малом месту где се родио Густав Малер било је и јеврејске културе, и војних оркестара, циганских ансамбала, католичке музике, протестантске, па онда различитих фолклорних традиција разних народа који су се ту досељавали – све је то Малер апсорбовао, и кад је рекао да је у својим симфонијама створио читав свет, чини ми се да је мислио на те музичке светове који коегзистирају у његовој музици", каже диригент Мајкл Тилсон Томас.

Ђерђ Лигети често у коментарима својих композиција наводи један сан који је сањао као дете тврдећи да је имао директан утицај на музику коју је писао крајем 50-тих година.

И Модест Мусоргски је осећао јаку носталгију према детињству, том срећном добу кад је био окружен љубављу и пажњом, добу које је заувек прошло. Много је волео мајку и целог живота са страшћу се сећао свега што је радио као дете. То осећање је непрестано враћао и у својој музици. И управо је био међу првима који ће у уметничко дело унети ту потребу детета за љубављу и емотивном топлином.