Читај ми!

Бугарска у јавности и политичком дискурсу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1919‒1929)

Гост Ризнице: историчар др Иван Ристић

„Цвијић напомиње да су и сурови злочини почињени у окупираној Србији имали основа у две главне ᾽особине᾽ Бугара ‒ ᾽суровости᾽ и ᾽вековној покорности᾽ њихових маса. Због тога су ᾽под заповедништвом неколицине вођа могли да изврше и најгнусније колективне злочине᾽. На крају Цвијић наводи и неколико похвалних ᾽особина᾽ Бугара: ᾽здрав, вредан и врло штедљив народ᾽; имају ᾽неоспорне војничке способности᾽, које почивају на ᾽духу дисциплине᾽ урођеном код маса мада је ᾽лично јунаштво᾽ ретка појава; имају ᾽реалне државничке способности᾽, добри су преговарачи и да није њихове мегаломаније, постали би ᾽најбоље дипломате међу Јужним Словенима᾽.

„Готово све што је Цвијић писао о менталитету Бугара нашло је свој оргинални израз у тзв. ᾽теорији о скоројевићким нацијама᾽ Богдана Поповића, познатог историчара књижевности, професора Универзитета и једног од најутицајнијих интелектуалаца своје генерације… Теорија о ᾽скоројевићким нацијама᾽ је, према речима Слободана Јовановића, настала тако што је Поповић своју ᾽теорију о скоројевићима᾽ применио на народе. Као пример ᾽скоројевићких᾽ нација издвојио је Немце и Бугаре, али је ове друге сматрао ᾽типичним представницима᾽, па их је узео као предмет свог теоријског опуса. Оно што је ᾽скоројевићке᾽ нације издвајало од других јесте, у суштини, однос према другима, посебно суседима. Тако обе поменуте нације ᾽стреме хегемонији над суседима᾽; увек су спремне за различите интриге и ᾽отимачине᾽ и због тога су главни извор свих проблема у Европи и на Балкану. Оно што Бугаре издваја јесте што су, за разлику од Немаца, готово непознати међу савезничким народима (са изузетком Француза). Ако се узме да је једна од основних карактеристика ᾽скоројевићких᾽ народа ᾽изненадно уздизање᾽ из положаја који је био ᾽непознат и понизан᾽, онда су Бугари били прави представници овог типа нације. Осим овог, ᾽скоројевићке᾽ нације карактеришу и ᾽велики апетити᾽ (незајажљивост, грамзивост), прецењивање себе и мегаломанија, ᾽ниска моралност᾽ (када је у питању ᾽општа моралност᾽, Поповић је Бугаре стављао на последње место међу европским народима)…

С друге стране, за разлику од Бугара, који су до својих националних успеха дошли ᾽лако и јефтино᾽, Срби су своје успехе платили ᾽скупо᾽ и постигли их ᾽с муком᾽, па зато не спадају у ᾽скоројевиће᾽ међу народима.” (Из монографије „Бугарска у јавности и политичком дискурсу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1919‒1929)”).

Гост овонедељне Ризнице Радио Београда 2 је историчар др Иван Ристић, аутор монографије „Бугарска у јавности и политичком дискурсу Срба, Хрвата и Словенаца (1919‒1929)”, са којим разговарамо о томе каква је била слика Бугара и Бугарске у југословенској, превасходно српској јавности после Првог светског рата, како се формира и који су листови, периодика, јавне личности, књижевници и научници највише учествовали у стварању тадашњег јавног мњења.

Ауторка и водитељка емисије: Душанка Зековић

 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње