„Cancel култура” ‒ култура отказивања/ одстрањивања

„Cancel” култура позната је још као култура одстрањивања или култура отказивања. Појам се користи за описивање појаве где друштвена заједница избацује или „одстрањује” поједине особе с друштвених мрежа или, у стварном животу, из друштвених, културних, образовних установа, јавних институција, уопште из јавног живота.

Иако је cancel култура последњих година узела маха, за многе је то само именовање нечега што одувек постоји. Облици културе отказивања су постојали и раније кроз историју. У старој Атини постојао је остракизам ‒ процедура којом се могао протерати било који угледни грађанин полиса на 10 година, под сумњом да тежи да се наметне за тиранина или на неки други начин подрије државу. У старом Риму постојала је пракса damnatio memoriae, неподобнима су се рушили споменици, „брисала” имена с плоча те је сваки спомен или траг на ту особу био избрисан. Сличне примере памти и савремено доба. Нама најближи је системско брисање споменика жртвама усташтва и фашизма у Хрватској. Сједињене Америчке Државе са неким својим споменицима покушавају исто па се на „мети” нашао и Мештровићев споменик Индијанцима у Чикагу.

Оправдани гнев јавног мњења врло лако може склизнути у психологију линча која не трпи никако тумачење финих нијанси које разликују преступника од особењака или специфичности друге културе у светлу сопствене. Култура укидања стога нема способност за флексибилно тумачење стварности и склона је пресудама по принципу преког суда. Што је још опасније, данас уз помоћ дигиталних медија људи могу бити инструментализовани и злоупотребљени зарад интересних циљева појединаца или група који ће, играјући на њихове слабости, лако покренути масу на одмазду. О томе у данашњој емисији Речено и прећутано говоре професор Филозофског факултета у Београд, социолог Владимир Вулетић и Александар Петровић познат као Аца Селтик, фронтмен Ортодокс Келтса, писац, уредник и водитељ Радио Београда 1.

Уредник и водитељ емисије: Марко Ђурић