Одјеци рата – о разликама култура сећања на истоку и западу

Гошћа „Гозбе“: Јекатерина Ентина

У Енглеској и земљама англосфере 4. новембра обележена је годишњица смрти песника Вилфреда Овена, поручника у славном Манчестерском пуку, који је херојски изгубио живот приликом форсирања канала Самбра-Оаза на северу Француске, свега недељу дана пре потписивања споразума о примирју којим су окончане борбе на Западном фронту у Првом светском рату. Овен је симбол изгубљене енглеске младости која је нестала у машини за млевење меса и често се помиње у контексту трансформативног искуства које је Велики рат представљао за земље запада.

Његова судбина на први поглед подсећа на судбину Милутина Бојића, чији је раскошни поетски таленат слично угашен на Солунском фронту, додуше годину дана раније, након дуготрајног боловања од туберкулозе. Док је Овен искусио све ужасе рововске борбе у Француској, Бојић је прешао Албанију са српском војском и гледао своје саборце како копне и умиру на Крфу. Али када се чита њихова поезија, тешко је отети се утиску да су у питању потпуно различита искуства. Иако су обојица имали класично образовање и користе мноштво мотива из античке поезије и митологије, Овенова поезија одише меланхолијом, разочараношћу и ресантиманом који би звучали чак антипатриотски, да не долазе од добровољца који је одликован Војним крстом за храброст исказану у служби Његовог величанства, и који се вратио на фронт 1918. године иако му је здравствено стање омогућавало да остане у позадини. Са друге стране, Бојићеве песме, иако се надовезују на једнако ужасно, хтоно искуство, плене својом узвишеношћу и скоро античком херојском екстазом. У том смислу, Dulce et decorum est и „Плава гробница“ савршено илуструју разлике у сећању на Први светски рат код Срба и Енглеза.

Гост „Гозбе“ биће професор политикологије и директор Центра за медитеранске студије на московској Високој школи економије Јекатерина Ентина, са којом ћемо разговарати о разликама између култура сећања које постоје у Србији, Русији и земљама Запада, и на који начин су њихова различита искуства рата обликовала њихову модерну историју, политичку и културну реалност.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић