У сусрет дану примирја

Тамо далеко

Најмлађи у календару државних празника Србије, Дан примирја, враћа нас на почетак двадесетог века. Још увек млада српска држава нашла се тада у узаврелом крвотоку светске историје, најпре као жртва а на крају као уважена сила у друштву земаља победница у Великом рату.

Капитуалцијом Немачке и потписивањем примирја у чувеном вагону француског маршала Фоша, 11. новембра, 1918. стављена је тачка на најтрагичнију епоху у дотадашњој историји ратовања. Претходно је абдицирао немачки цар Вилхелм II, распала се Аустроугарска монархија, срушила Отоманска империја, капитулирала Бугарска.

Увертира у коначни тријумф Савезника био је пробој Солунског фронта неколико недеља раније. Процене да је управо то пореметило равнотежу снага на Западном фронту, убрзало крах Централних сила и скратило последњу ратну годину, уздигле су Србију у ред најугледнијих чланица Антанте.

Како је из овдашњег угла изгледала завршница Првог светског рата, колико је то данас важно и зашто је битан Дан примирја за Речено и прећутано говоре историчар, професор Милош Ковић и књижевник Мухарем Баздуљ.

Аутор емисије је Радован Пантовић.