Јован Ристић (1829-1899) - биографија српског државника

„Државник не ради о себи лично па да сме, као приватан човек своја приватна осећања уздићи над својим интересима; земаљски интереси у свију влада морају имати први корак", било је Ристићево виђење речи „државник". Неко ко је два пута био намесник владара, дугогодишњи председник Министарског савета и министар иностраних дела, капућехаја у Цариграду и вођа политичке странке, и неко ко је током своје јавне каријере оставио конкретне резултате, које су „пашалук", прецизније аутономну кнежевину, претвориле у независну и проширену државу, и тиме поставио темељ за њен даљи развој, несумљиво се може окарактерисати државником. Постоји још једна значајна чињеница када је Ристићева државничка каријера у питању. Он је дуго опстајао на власти, иако није уживао „протекцију" Двора, а није се „додворавао" ни народним масама. Не мање важно, није био ни протагониста политика неке од великих сила, зато што је његова политика била чисто српска. Није био први избор ни Петрограда ни Беча, већ су га сви прихватали као врсту компромиса. Сви ти фактори морали су да раде са њим и да рачунају на њега. Све му то додатно даје на значају и још јасније осликава његову величину, јер се на крају крајева могао ослонити само на себе и своје способности. Лишен политичке залеђине и потпоре успео је да изгради дуготрајну и плодоносну државничку каријеру. За неког ко је потицао из изузетно сиромашне пордодице, животни пут га је довео до тога да два пута обавља дужност у име Kруне. За неког ко није био члан династије, био је то максимални досег. Напред поменути савременик је то приписивао „срећној звезди", а и сам Ристић је у том погледу био скроман па је државничку каријеру коју је изградио приписивао „Промислу Божијем". (Из монографије „Јован Ристић (1829-1899) - биографија српског државника"; Данијел Радовић).

У овонедељној Ризници о Јовану Ристићу, политичару, историчару, председнику Српске краљевске академије, који уз Илију Гарашанина и Николу Пашића, спада у ред највећих нововековних српских државника, говори историчар др Данијел Радовић, научни сарадник на Филозофском факултету Универзитета у Београду, аутор обимне монографије „Јован Ристић (1829-1899) - биографија српског државника".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.