Јелена Ђорђевић „Посткултура", CLIO, Београд

Kњига Јелене Ђорђевић „Посткултура" бави се теоријским основама онога што се данас назива студије културе.

Другим речима, у књизи је дат развој основних идеја и методолошких поступака насталих у оквиру специфичног, интелектуалног, аналитичког и интерпретативног поља које се обележава заједничким називом студија културе.

Милета Продановић ''Циборијум'' 1987.

Ауторка говори о стварима које се тичу нас и представљају саставни део интелектуалних, али и политичких расправа, отворених или скривених сукоба између мушкараца и жена, националиста и глобалиста, модерниста и постмодерниста, заљубљеника у технолошка достигнућа и "апокалиптичара", људи заплашених пред могућностима новог "постхуманог" света. Промене настале почетком осамдесетих година XX века измениле су парадигму перцепције света, па је постмодернизам у уметности заменио модернизам, постструктурализам структурализам у филозофији, и скоро сви дотадашњи филозофски и идејни погледи добили су свој префикс пост.

Франческо Клементе ''Due porte'' 1982.

Та промена парадигме друштвеног и индивидуалног живота изискивала је и промењену анализу и интерпретацију. Теорија је морала да пронађе нове приступе и начине повезивања различитих друштвених делатности, од политике и економије, преко технологије и психологије, до демографије и религије, а које се више или мање преплићу у појединим појавама.