Повратак аудио формата, или како је радијска звезда преживела видео

Гошћа „Гозбе“: Тамара Николић

На самом почетку своје Метафизике, Аристотел нам говори како чуло вида има нарочито место у нашем сазнању – њему највише верујемо јер нам оно у највећој мери омогућава да сазнајемо ствари, као и да уочавамо разлике међу њима. То је разлог што су визуални облици комуникације – кад год је то било технички могуће – преузимали примат у односу чисти глас и говор. Илијаду и Одисеју тешко да данас ико слуша, а наше представе о ахајским и тројанским јунацима одређене су у најбољем случају делима класичног сликарства и вајарства, а најчешће просто филмовима. Није тешко аргументисати у прилог тезе да су иконе у већој мери шириле хришћанство од читања Светог писма, да су карикатуре и плакати у већој мери подстицали револуције од ватрених говора на заседањима Конвента (или Совјета), јер, као што сви знамо, „слика вреди хиљаду речи“. У том контексту се често говори да се „златно доба радија завршило са телевизијом“, баш као што данашња деца подразумевају да је „телефон“ нешто што се гледа, а не слуша.

Али да ли све заиста тако? Ем-ти-ви је тријумфално прогласио смрт радија са првим емитованим спотом у августу далеке 1981., а данас би се могло рећи да је радио достојанственије поднео успон Јутјуба и Тиктока од самог Ем-ти-вија. И заиста, не све стране имамо знакове да се аудио враћа на велика врата. Са једне стране имамо подкаст као један од најрелевантнијих медијских формата нашег времена, са друге имамо све већу популарност аудио порука које у онлајн препискама замењују текст и емоџије, да не помињемо повратак из мртвих винила и аудио касета. У настојању да се такмичи са ТикТоком, Инстаграм је практично као стандард унео звук у своју некада искључиво визуалну платформу, задржавајући кориснике тако што је потрагу за савршеним филтером заменио потрагом за савршеном звучном позадином.

Које је место гласовне комуникације у нашем времену, шта могу уши, што не могу очи, шта је толико привлачно у подкастима и зашто омладина диктира поруке у своје телефоне уместо да их куцка, теме су о којима ћемо разговарати са хиспанистом и ауторком подкаста „Мала Колумбија“ Тамаром Николић.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић