Представе Шкотске у класичној музици

Шкотска је за уметнике са континента једно време била симбол мистичног, далеког севера.

Какве су утиске о овој земљи имали неки композитори класичне музике можете сазнати у данашњој емисији Време музике коју уређује и води Горица Пилиповић.

Интересовање за келтски фолклор и митологију подстакнуто је половином XVIII века објављивањем две епске поеме – Фингал и Темора - које је наводно написао Осијан, легендарни келтски ратник и бард, Фингалов син, из III века, а које је превео шкотски учитељ Џејмс МекФерсон. Наводно откриће старих северњачких епова оставило је снажан утисак на Европу после превођења тих Осијанових поема на немачки и француски језик. Гете, Хердер и Наполеон били су међу главним ентузијастима за Осијанов лик и дело. Чак и после 1805, кад је откривено да су епови заправо фалсификат мада заснован на правом келтском фолклору, МекФерсонова визија магловитог и меланхоличног келтског света дуго је живела у машти романтичара.