Реп музика и покрет за права америчких црнаца – од револуције до мејнстрима

Међу америчким црнцима популарна је (истини за вољу хиперболисана) тврдња да су они створили све велике жанрове америчке музичке сцене (госпел, џез, блуз, рокенрол, фанк итд.), само да би их белци преотели, комодификовали и учинили својим, настављајући да перпетуирају успостављени однос једносмерне експлоатације и вертикалне расне хијерархије. Када је у питању реп, може се рећи да та опаска истовремено има најмању, и највећу тежину. Са једне стране, након практично пола века историје, уз све комерцијализације и џентрификације, реп је остао синониман за црначку културу, њихов улични жаргон и њихову континуирану борбу за грађанска права у САД. Са друге стране, реп је постао глобални политички феномен у јачем смислу од било ког другог америчког жанра, не пресађујући просто америчку естетику и политичке теме у друге засеоке Глобалног села, већ порађајући локалне социјалне, контракултурне и политичке покрете који су тематизовали локалне теме и промовисали локално бунтовништво, понекад усмерено против провинцијалних центара моћи, али понекад и против метрополе која покушава да преко њих пројектује властиту „меку моћ“ на планету.

Ако се, међутим, фокусирамо на историју интеракција између реп музике и црначких покрета за еманципацију, можемо се посведочити у томе како популарна музика може бити инструмент борбе против естаблишмента, али истовремено и наратор историјског пораза и сведок претварања црначке контракултуре у своју суштинску супротност – у ударну песницу америчког естаблишмента. Од повоја̄ на журкама у Бронксу, преко златног доба хип-хопа и гангстерског репа, па све до доминације Билбордовим списковима хитова и златне коке за музичку индустрију, реп и хип-хоп су пратили успоне и падове у борби црначке заједнице за своја права која је почела са Црним пантерима, а завршила се BLM протестима. И док је продор репа у глобални поп био неприкосновен, а црначки политички жаргон постао нови политички коректни новоговор Колективног запада, сами амерички црнци остали су тамо где су и били – у гетима и црначким квартовима попут Комптона, Јужног Бронкса или Саут Централа, без реалног утицаја на америчку политику и без економских перспектива мимо клијентистичког система социјалне помоћи или криминалних банди.

Шта је учинило реп музику толико популарном и утицајном, како је заузела централно место у политичкој борби америчких мањина, како је комодификована, комерцијализована, киднапована и политички кастрирана, и које је њено данашње место у америчким културним ратовима, разговараћемо са филозофом и репером Дарком Делићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић