"Чији је Микеланђелов Давид?"

Пре десет година у својеврсном културном скандалу градска влада Фиренце запретила је да ће, ако буде требало, ићи на суд са италијанском владом како би доказала власништво над Давидом, чувеном Микеланђеловом скулптуром. Наиме, италијанска влада је, позивајући се на нека стара документа, желела да преузме власништво над чувеном статуом, коју годишње обиђе око 1,5 милиона посетилаца а што донесе око 10 милиона евра од туризма. Фирентинске власти одбиле су сваку такву помисао, наводећи као главни аргумент да када је Микеланђело исклесао скулптуру, Италија, као држава, није ни постојала.

Овај, гротескни скандал, у чијем се центру налази нешто о чему обичан човек ни не размишља - власништво над светским културним добром - послужио је др Милану Попадићу, професору на катедри за музеологију и херитологију Филозофског факултета, да напише веома занимљиву студију о баштини у свакодневном животу. Другим речима, аутор је овом књигом желео да укаже колико је однос према баштини у суштини комплексан јер је перцептују и професионалци и аматери.

"Могуће су бројне формулације наведеног истраживачког оквира. На пример: Ово је књига о улози или месту или употреби или вредности или интерпретацији баштине у свакодневном животу. Ако је реч о улози, онда говоримо о свакодневици као театру, представи; ако је реч о месту онда говоримоо о геометрији, структури, хијерархији; ако је реч о употреби онда говоримо о управљању и производњи; ако је реч о вредности, онда говоримо о трезорима, богатству, добрима; ако је реч о интерпретацији, онда говоримо о креативности, умећу тумачења..." записао је у предговору Милан Попадић.