Саборна црква Светог Георгија у Новом Саду

„Паја Јовановић насликао је укупно тридесет и три слике за Саборну цркву у Новом Саду. Он у писму оцу, које је датирано 10. фебруара 1903. године и послато из Америке, наводи да жури да се врати, јер већ има припремљен уговор за израду иконостаса и зидних слика за новосадску Саборну цркву.

Ова Пајина изјава наводи на закључак да је договор са наручиоцима постојао већ током 1902. године, пре пута у Америку. Ипак, писани уговор је склопљен на лето 1903. године, јер су два примерка уговора послата Владики Митрофану Шевићу на одобрење 8/21. јуна исте године".

„Живописање иконостаса Саборне цркве у Новом Саду била је велика жеља и Уроша Предића. Када је Паја добио поруџбину, Урош Предић је уверавао пријатеље да му и завиди и не завиди. Рекао је да је посао припао бољем и вештијем мајстору, али сигурно примораном само неком новчаном невољом да ради у граду за који до тада није ни знао да постоји и могао би по њему" нестати као Содома и Гомора или Саинт Пиерр на Мартинику".

Предић није скривао да се нада том послу као неком одликовању и да би то, како је говорио, „била његова лабудова песма у коју би унео све најлепше акорде између естетског и религиозног чувства". Предић жали речима „то је сад све пропало, а мој ће лабуд канда липсати сасвим нечујно".

„Сва је прилика, како се може закључити из утиска јавности када се сазнало да ће иконе радити баш Јовановић, да је сликар поруџбину свакако добио захваљујући својим успесима. Међутим, постоји мишљење да је Паја Јовановић добио поруџбину захваљујући страначком надметању. Већину у Црквеном одбору чинили су радикали, који су били окупљени око Јаше Томића и часописа Застава. Он је био Вршчанин, као и Паја Јовановић, и били су пријатељи. Урош Предић је, иако није волео да се бави политиком, био добар пријатељ либерала Тихомира Остојића и Петра Марковића". (Из монографије „Саборна црква Светог Георгија у Новом Саду"; Наталија Стокановић)

Гошћа овонедељне Ризнице је историчар уметности Наталија Стокановић, запослена у Музеју Српске Православне Цркве у Београду, аутор обимне и репрезентативне монографије „Саборна црква Светог Георгија у Новом Саду".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.