Читај ми!

„Модерна уметност 1770 - 1979 - 2000"

Милена Марјановић, Јеша Денегри: Ђулио Карло Арган, Акиле Бонито Олива „Модерна уметност 1770 - 1979 - 2000", CLIO

Књига „Модерна уметност: 1770 - 1970 - 2000" представља капитално дело историје уметности пре свега због аутора. Реч је о две аутономне ауторске студије, различите по методолошком и идеолошком приступу. Део књиге који се односи на модерну уметност од 1770. до 1970. написао је Ђулио Карло Арган и првобитно је објављен као засебно дело. Касније, након великог успеха књиге, италијански издавач је затражио од аутора да књигу допуни текстом о модерној уметности с краја XX века, што је Арган одбио, правдајући се непознавањем материје. За тај посао предложио је Бонита Оливу као најупућенијег стручњака за период концептуалне уметности, постмодерне и трансавангарде, што је овај и прихватио. По речима самог Аргана, циљ дела није исписивање историје модерне уметности, већ заправо заснивање претпоставки за једну модерну историју уметности и стварање услова за историјско разумевање и тумачење уметности која настаје у раздобљу модерне епохе.

Ђулио Карло Арган је рођен 1909. у Торину, где је завршио Филозофски факултет, групу за историју уметности, као студент Лионела Вентурија. Девет година касније постаје професор историје уметности на факултету у Палерму, а 1959. године прелази у Рим где на Катедри за модерну уметност замењује свог учитеља Вентурија. Објaвио је више капиталних дела о модерној уметности а код нас је најпознатије „Студије о модерној уметности" из 1985, после чега се усталио израз „Арганов пројекат модерне уметности".

Акиле Бонито Олива, популарни критичар и историчар уметности, познат као творац теорије трансавангарде, аутор је великог броја текстова и организатор многих изложби, те се сматра великим познаваоцем модерне уметности с краја XX века. Нека од његових дела су: Transa­vangu­ardia Ita­li­a­na (1980), Nu­o­ve tra­me dell'arte (1985), Lezi­o­ni di ana­to­mia il corpo dell'arte (1995).

Гости емисије биће Милена Марјановић, преводилац, и проф Јеша Денегри, рецензент.

Уредник и водитељ ЗнаковаСава Ристовић.

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару