Резолуција о Сребреници и будућност Српске ‒ историјска и политичка позадина

У седишту Уједињених нација у Њујорку сутра ће, на седници Генералне скупштине, бити представљена Резолуција о Сребреници. Овим документом предвиђа се увођење „Међународног дана сећања на геноцид у Сребреници 1995. године”. Иза назива резолуције крију се многе недоумице о истини и  природи злочина, као и о правној позадини, политичким и геополитичким аспектима самог документа.

                Предлагачи, Немачка и Руанда и још 18 коспонзора желе да се 11. јул прогласи међународним даном сећања на Сребреницу, да се осуди „свако порицање геноцида” и „величање одговорних за злочин”. Позива се, такође, на увођење „дана сећања на Сребреницу” у образовне системе свих чланица УН.

                Припреме за доношење резолуције давно су почеле, а лобирање за њено усвајање траје недељама. „Српски свет има крваве темеље а српски народ претворен је у таоца злочина почињених у његово име. Због тога је потребна резолуција, да би га ослободила.” Овако један од бивших функционера Хашког трибунала образлаже нужност усвајања резолуције о Сребреници. У српском свету, наравно, овакви погледи буде отпор, сумње и стрепњу.

                Шта је прави циљ резолуције, зашто је за њу изабран садашњи тренутак, да ли ће у УН добити двотрећинску већину и бити усвојена и какве би краткорочне и дугорочне ефекте могла да има, за Речено и прећутано говоре професор Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије и професор Милимир Мучибабић, члан Сената Републике Српске.

Аутор емисије је Радован Пантовић.