О поезији Новице Тадића и сећање на Рајка Лукача

Емисија посвећена домаћој књижевности

Овогодишњи, 16. научни скуп у Требињу, у организацији Института за књижевност и уметност из Београда и Дучићевих вечери поезије из Требиња, био је посвећен Новици Тадићу, једном од наших најзначајнијих песника друге половине 20. и почетка 21.века. Песничким првенцем "Присуства", објављеним пре пола века (1974), Тадић је одмах скренуо пажњу на своју поезију, која га је несмањено пратила и у наредним деценијама рада.

Иако добро примљени и читани, стихови песника "демонске аскезе", "света као извора ужаса", "тамног карневала", "леденог хумора", и даље инспиришу тумачења о демонском и молитвеном лику његове поезије. Разлог је, наравно, Тадићева аутентичност. Има ли Тадић узора међу српским песницма? О томе га у контексту српског песништва 20. века предстаља професор Јован Делић, а његову језичку инвенцију у оквирима језика модерне српске поезије професор Александар Милановић. Међу неколико слика Тадићеве поезије, професор Бојан Ђорђевић овом приликом издваја две, једну која понешто говори о Тадићу човеку, другу која дочарава урбанизам једног дела Београда, у којој се налази улица са његовим именом.

Поводом недавног одласка песника Рајка Лукача (1952-2024), емитујемо део разговора који је за Гутенбергов одговор дао поводом своје књиге "Записи из подземног пролаза", а који је са њим водила Тамара Крстић.

Уређује и води Соња Миловановић