Историја Саборне цркве у Београду

„Прва позната обнова Саборног храма била је она из 1886. године, о чему пише познати историчар Феликс Kаниц у свом делу – Србија-земља и становништво(1904). Он наводи да су већ 1886 .године изведени рестаураторски радови на иконостасу и храму. Ови подаци забележени су и у „Сербским новинама",које су у то време излазиле. О овоме сведочи и плоча из припрате која гласи: „У славу и част једносушне неразђелне Тројице Оца Сина и св. Духа,очишћен је на иконостасу,и сводовима Саборне Београдске цркве потавнели живопис који је радио српски живописац поч. Димитрије Аврамовић... „На главној фасади храма постављене су иконе Свете Тројице,Светог архангела Гаврила,које је према истраживању Бранка Вујовића на бакарним лимовима насликао познати сликар Никола Марковић 1885. године."

„У периоду од октобра 1886. године до августа 1888. године, подигнута је нова монументална ограда око црквене порте. Стара, првобитна ограда, зидана од опеке и малтерисана,обухватала је је границу порте према згради Митрополије и дуж улице краља Петра све до старе чесме,док је нова била продужена и даље, до краја границе парцеле порте према овој улици. Нова ограда је зидана од тесаног камена из мајдана Топчидерског и Бањичког брда, и на њој је постављена кована ограда у духу класицизма. Ово дело рађено је у време Митрополита београдског Теодосија Мраовића и београдског проте Новице Лазаревића, о чему сведочи мраморна плоча у храму која је постављена 8. новембра 1888.године."

„Године 1900. започето је осликавање доње зоне зидова у олтарском простору Саборног храма. Радови су поверени Анастасију Стефановића, који је прво рестаурирао две Аврамовићеве композиције (Христос као велики архијереј и Христос са прободеним бедром) и насликао двадесет и једну фигуру Српских светитеља у безмало природној величини. Занимљиво је да је Стефановић за сликање појединих светитеља користио ликове истакнутих српских историјских личности XIX века: кнеза Михаила Обреновића (насликан као Свети мученик кнез Јован Владимир), митрополита Михаила (насликан као Свети патријарх Јоаникије) или краља Милана Обреновића (насликан као Свети краљ Стефан Првовенчани)." (Ђакон Будимир Kокотовић; из монографије „Ризница Саборне цркве у Београду;аутори текстова - др Вук Даутовић, др Игор Борозан, ђакон Будимир Kокотовић; издавач - Музеј Српске православне цркве.

Гост овонедељног Храма, Радио Београда 2, је ђакон Будимир Kокотовић, запослен у Библиотеци Српске патријаршије у Београду, један од аутора текста, поред др Вука Даутовића и др Игора Борозана, у изузетној монографије „Ризница Саборне цркве у Београду", у издању Музеја Српске православне цркве.

 Аутор и водитељ Душанка Зековић.