„Доротеј" Добрила Ненадића у измештеном фокусу

Славицa Гароњa, Игор Перишић и Димитрије Вујадиновић

Када о књижевном делу суде они чије је знање о књижевности оскудно, а то се већ на први поглед да уочити, онда размислимо о позицији књижевно-језичке струке. Тако се догодило да је информација потекла са фејсбука о штетним утицајима књиге „Доротеј" Добрила Ненадића узнемирила јавност, а струка тако доведена у позицију да се правда. Коме? Зашто?

Сазнајемо да је организација под називом Синдикат запослених полиције на имејл-адресе више гимназија послала Захтев за приступ информацији од јавног значаја у коме траже да буду обавештени о обради Ненадићевог романа који се изучава у првом разреду гимназије. Друштво за српски језик и књижевност своје колеге замолило је да не одговарају на овај и сличне захтеве било које синдикалне организације - јер то нисте дужни, каже се у одговору овог струковног удружења професора српског језика и књижевности. Ипак, из штампе сазнајемо да су се неке гимназије у Србији већ лишиле даљег изучавања Ненадовићевог култног дела „Доротеј" по коме је снимљен и филм, а роман овенчан највишим књижевним наградама, присутан од 1977. у нашим библиотекама и школским програмима.

О томе ауторка и уредница Мелиха Правдић разговара са историчарком књижевности и књижевницом Славицом Гароњом, теоретичарем књижевности Игором Перишићем и културологом Димитријем Вујадиновићем.