Југословенство у српском идентитету

Иако је Југославија нестала пре више од тридесет година број Јогословена у Србији расте. Попис из прошле године показао је да се популација Југословена у претходној деценији увећала за скоро двадесет одсто и дошла до близу тридесет хиљада. Реално занемарљив број у укупној статистици указује, међутим, на значајну симболику. Југословенство, идеја из деветнаестог и политичка пракса из двадесетог века, присутно је, опстаје и живи и у савременој Србији.

Kомплексан феномен, индикативан је утолико пре што је у Србији, бар статистички, присутнији пет пута више него у осталим екс-Ју државама заједно. Српских Југословена је тренутно више од двадесет седам а свих осталих мање од шест хиљада. Овај паритет илуструје и однос нових, према вредносном систему бивше државе која није успела, у два покушаја, током прошлог века. Пропала је и као унитарна краљевина и као федерална република, подједнако као и млада демократија, тврда и мека диктатура.

Упркос свему идеја југословенства у Србији показује парадоксалну виталност на разним нивоима али пре свега у опинирању националном идентитету. Kако разумети, објаснити и вредновати овај однос у коме се југословенство појављује као субјективни доживљај праћен објективним идеолошким планом. О томе за Речено и прећутано говоре историчар, професорка Мира Радојевић и Владан Вукосављевић, бивши министар културе у Влади Србије

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.