Овидијеве Метаморфозе у музици

„Моје име неће никад бити заборављено”, најавио је римски песник Овидије у епилогу свог епа „Метаморфозе”. „Кроз све векове... живећу у слави.”

И, није погрешио. Петнаест векова након Овидијеве смрти, приповести из „Метаморфоза” преплавиле су уметничка дела – од сликарства до позоришта и музике. Прва опера у историји музике ‒ „Еуридика” Јакопа Перија ‒ за основу либрета ослонила се на антички мит обрађен у „Метаморфозама”. Кроз читаву ренесансу и барок, низ музичких дела најразличитијих жанрова наставља се у бескрај – од опера, симфонија, до виолинских соната.

Тајна за овако велики инспиративни потенцијал крије се, наравно, у самом Овидијевом епу. „Метаморфозе” су у својој конструкцији изузетне колико су и мајсторске у развијању драмске радње и грађењу узбудљиве нарације. У 15 књига и 12.000 стихова у хексаметру, Овидије нас води од стварања Земље до деификације Јулија Цезара, укључујући у причу око 260 античких митова. Љубав, пожуда, херојство и страх, као и сви видови девијантних односа божанстава, све то је део узбудљиве мешавине митова у „Метаморфозама”. Као што је Овидије приметио у 15. књизи: „Omnia mutantur, nihil interit.”/ „Све се мења, ништа не нестаје.” Као извор инспирације композитора, његов опис промене остао је популаран до данашњих дана.

Данашњу емисију смо посветили делима у којима су се композитори различитих епоха ослонили на Овидијев еп: осим опере Јакопа Перија, представићемо и дела Жан-Батиста Лилија, Марк-Антоана Шарпантјеа, Кристофа Вилибалда Глука, Карла Дитерса фон Дитерсдорфа, Волфганга Амадеуса Моцарта, Карола Шимановског и Жака Офенбаха.

Аутор емисије је Ивана Комадина.