Вердијев „Бал под маскама"

Вердијева живописна драма је октобра 2023. први пут приказана у Мету после 2015, са тенором Чарлсом Кастроновом који је дебитовао у улози шведског краља чија га љубав према пријатељевој жени одводи у смрт. Карло Рици диригује овим врхунским извођењем чији су протагонисти Анџела Мид као Амелија, коју краљ Густав воли, и прави вердијански баритон Квин Келси као њен супруг, Гроф Анкарстрем. Ту су и мецосопран Олесија Петрова као пророчица Улрика и сопран Лив Редпат у свом радијском дебију као опрезни паж Оскар.

Ова Вердијева опера, чија је премијера одржана 1859. у Риму, настала је у његовој средњој фази што значи да су у њој, с једне стране присутни страствени вокални изливи који његова рана дела чине тако ефектним, а с друге - ту су и знаци његове музичке еволуције која ће на крају довести до касних ремек-дела Отела и Фалстафа. Сама фабула је заснована на историјским догађајима – шведски краљ Густав III убијен је у атентату током маскембала у стокхолмској оперској кући 1792. Али, у Вердијевим рукама та прича превазилази пуко приказивање историје. Као што је урадио у многим својим чувеним делима, тако је и овде употребио ту причу као прилику да истражи преплитање јавног и приватног живота моћника.

Либрето је написао Антонио Сома, адвокат, драматичар и управник позоришта. То ће бити једини тренутак кад ће њих двојица сарађивати, заправо њихова једина сарадња која је довела до резултата, јер је Сома на Вердијев захтев радио и на либрету за Краља Лира, али он никада није реализован.

Верди је у овом пројекту имао великих проблема са цензорима Напуљског краљевства који су имали примедбе на приказивање убиства једне краљевске личности на сцени. Сома је понудио ревидирани либрето чију је радњу преместио у колонијални Бостон. Ова верзија, упркос својим нелогичностима, постала је стандардна и изводила се све до краја ХХ века. У последње време, међутим, враћен је оригинални шведски амбијент како је уобичајено и на сцени Мета.

Партитура  Бала под маскама изузетна је по својој економичности и лепоти мелодијског израза. Сви главни ликови добијају солистичке деонице које су међу најбољима у Вердијевом опусу. Међу њима је и узбудљиви соло сопрана Morrò, ma prima in grazia, у првој сцени III чина, после којег следи велика баритонска арија Eri tu.  Тенор такође добија неколико упечатљивих момената, од помпезне арије Di` tu se fedele у I чину до интроспективне, проширене сцене у III чину. Неки од најлепших момената су, међутим, ансамбли, попут ингениозног почетка III чина који се од солистичког наратива развија у квинтет где се различита осећања протагониста стапају у јединствени музички ток.

У паузи преноса имаћемо и разговор са протагонистима – у овој опери има чак пет главних улога – а најавићемо и наш наредни директни пренос. Уреднице су Маја Чоловић Васић и Горица Пилиповић.