Читај ми!

Крагујевац, Нови Пазар, Београд и позориште

Стеван Бодрожа, Војо Лучић, Оливера Јежина, Јасмина Димитријевић, Ненад Вулевић, Надежда Јаковљевић И Аврам Цветковић

У Београдском драмском позоришту, на Сцени „Предраг Пепи Лаковић“ у суботу,10. фебруара, премијерно је изведена представа „Људи без гробова“ по роману Енеса Халиловића, у драматизацији Нине Плавањац и Александре Јовановић и у режији Стевана Бодроже. Реч је о пројекту који је настао у копродукцији овог позоришта са Регионалним позориштем из Новог Пазара, где је најпре и изведена премијера. По речима редитеља ова представа је „само покушај да у драмско ткиво преточимо пребогати, на моменте фантамазгорични свет овог писца, који доказује премису да нема ничег бизарнијег и зачуднијег од саме стварности. Ликови који делују као карикатуре, при чему је њихов ужас утоме што они то нису, што су заправо стварни људи, трагично спречени немаштином, бедом, да се развију у зреле личности, догађаји који делују као мотиви бајке док запрепашћено не схватите да су се стварно десили – то је стварност коју Халиловић описује“. Зашто смо сви на неки начин „кодирани“ да поновимо грешке наших предака, питаћемо, између осталог, Стевана Бодрожу који ускоро почиње да режира нову представу у Турском театру у Скопљу, а недавно је премијерно у Босанском народном позоришту у Зеници изведена Еурипидова Медеја у његовој режији.

Са сајта Књажевско-српског театра у Крагујевцу за ову прилику издвајамо следеће: „Хатишерифима из 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажевско-сербска типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833), Књажевско-сербски театар (1835), Књажевско-сербска банда коју оснива Јосиф Шлезингер, Лицеум Књажевства Сербског (1838), музеј, библиотека, прва галерија, Суд крагујевачки (1820), болница, прва апотека“. Дакле, сто осамдесет девет година трајања позоришта, које данас, на Сретење, обележава свој Дан. Тим поводом ћемо у Маскама разговарати са Војом Лучићем, некадашњим директором и садашњим продуцентом у уметности и медијима овог позоришта. Такође, чућемо глумце и редитељку представе „Стаклена менажерија“ која ће бити вечерас премијерно изведена у Крагујевцу.

Уредник и водитељ емисије је Гордана Ђурђевић

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво