Свештеници у Првом српском устанку

Гост протојерј-ставрофор др Александар Средојевић, свештеник у пензији

На Јеванђељу и крсту проте Атанасија Антоновића Буковичког, на Сретење Господње, 15 фебруара, по новом календару, 1804. године у Орашцу, заклињу се устаници и врховни вожд Kарађорђе, пре 220 године-почиње Први српски устанак. "Учешће српског свештенства у Kарађорђевом устанку имало је изванредан значај и улогу.

Скоро да није било ни једне ратне операције у којој свештеници нису били главни носиоци акције, било као организатори или непосредни учесници. И онда када су то прилике дозволиле,српско се свештенство појављује као главни утемељач државотворства и новог државног уређења које је највише одговарало захтевима и потребама нове српске државе. Своју снагу свештенство је налазило у високом схватању свога позива и опредељења. Kод њега је била дубоко присутна и његова свест о Немањића држави и косовској етици" (Проф.др Станимир Спасовић).

Поводом 220 година од Првог српског устанка, гост овонедељног Храма, Радио Београда 2, је протојереј-ставрофор др Александар Средојевић, свештеник у пензији са који разговарамо о улози свештенства и монаштва у Kарађорђевом устанку.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.