„Родно осетљив језик" и стандарди српског

Душко Бабић и Маријa Мандић

Иако у делу стручне јавности постоји отпор према појединим одредбама Закона о родној равноправности датум његове примене је веома близу.

У једном делу одредбе се односе на „родно осетљив језик" на шта су лингвисти/србисти у више наврата указивали, на штетности које Закон може да произведе јер су дата решења у супротности са стандардима српског језика и неуставна су. С друге стране су заговорници који су категорични у ставу да је легислатива задовољила захтевности овог времена поготово када је реч у третирању равноправности и мушкараца и жена што и у погледу језика мора бити наглашено.

Међутим као питање поставља се и ово које се односи на казне у кршењу закона. Које ће области бити у обавези да воде рачуна о „родно осетљивом језику"? Како сазнајемо на „удару" су следеће области - образовање, васпитање, наука и технологија, и медији - у првом плану.

О ставовима „за" и „против" ауторка и уредница Мелиха Правдић разговара са управником СКЗ-а, књижевником Душком Бабићем и лингвисткињом, научном сарадницом у Институту за филозофију и друштвену теорију Маријом Мандић.