Аврамовић: хиперинфлација, стабилизација и реформе

„Заборавила сам какав је укус воћа, меса, па и млека. Не доручкујем, не вечеравам, не пијем више кафу, не пушим... Немам прашка да оперем веш, штедим сапун. Немам никог да ми помогне, а последња пензија износила је осам милијарди динара. Баш колико и ролна тоалет-папира". Mноги су време хиперинфлације из деведесетих година прошлог века запамтили и по овом тексту из Политике.

Покретач хиперинфлације, треће по обиму у историји човечанства, био је распад Југославије. Ковница новца у Топчидеру радила је у три смене, а симбол инфлације која је раздирала наше друштво била је новчаница од 500.000.000.000 динара, подсетили су нас стручњаци на недавно одржаној промоцији зборника радова у САНУ ‒ „Аврамовић: хиперинфлација, стабилизација и реформе: поводом стогодишњице рођења дописног члана САНУ Драгослава Аврамовића". Осим академског угла, овај зборник садржи и сведочење о том времену. План за заустављање хиперинфлације почео је да се примењује 24. јануара 1994. године. Драгослав Аврамовић, економиста, стручњак Светске банке, са својим тимом, увео је нови динар, који је мењан у односу један према један за немачку марку. Тај динар ће у народу постати познат и као „супердинар", а чувеног Деда Аврама и данас прати репутација спасиоца од хиперинфлације.

О два велика подухвата Драгослава Аврамовића ‒ спектакуларном заустављању хиперинфлације и покушају да покрене реформе и до тада изоловану привреду Србије укључи у међународне токове ‒ разговарамо са др Марком Секуловићем, професором Економског факултета Универзитета у Београду, и др Данилом Шуковићем, дугогодишњим сарадником Драгослава Аврамовића.

Уређује и води: Снежана Бићанин