Где ружа и лотос цвета и уметност адаптације (књижевност и ТВ серије)

Немањa Радуловић и Тијана Тропин

Индија је за многе европске књижевнике прапостојбина, као што је нирвана, према онима који је позитивно тумаче, представа блаженог, рајског стања. То је, међутим, само једно виђење ове земље и њене духовности. Каква је слика Индије у српској књижевности и култури 19. и 20. века предмет је књижевноисторијске и културолошке студије Где ружа и лотос цвета Немање Радуловића, професора Филолошког факултета у Београду. У данашњој емисији аутор нас упознаје са три имагинарне Индије у остварењима српских књижевника - Индијом као земљом чула, знања и порекла, као и четвртом - стварном, која се јавља у путописним и дневничким остварењима.

Екранизација књижевних дела често је, и у стручној и у лаичкој јавности, предмет дебата у погледу веродостојности и/или естетске успелости у транспоновању књижевног предлошка. Какав је случај са серијама, које, услед убрзане фазе развоја, живе "својеврсно златно доба"? Одговор нам даје Тијана Тропин, виша научна сарадница Инстистута за књижевност и уметност, која је приредила темат "Књижевности и ТВ серије: уметност адаптације" за актуелни број часописа Књижевна историја.

Уредница емисије Соња Миловановић