Злата Коцић

„Вера у сакралну реч, то је оно што нас одржава и надахњује"; „Како дишем, тако пишем"; „И иначе, у свему осећам повезаност..." – ово су само поједине мисли песникиње Злате Коцић изречене у интервјуима, од којих би се, као и од њених надахнутих поетских записа, могао мали радио-колаж направити. Понеке од њих, а у вези са њеним стваралаштвом, призваћемо и данас, у нашем божићњем интервјуу.

Злата Коцић (1950, Жељево) објавила је преко десет песничких књига, пише и поетску прозу, есеје, преводи са руског и на руски језик. Од њене прве књиге „Клопка за сенку" до књиге „Галгал" ова ауторка на јединствен стваралачки начин сведочи о духовности и целовитости бића. Биће је тачка, рећи ће песникиња, а осмица је есхатолошка слутња, представа бесконачности. О благодети отвореног срца, о свом песничком путу и развоју, „високом напону" писања, Миодрагу Павловићу као песничком подстицају и стваралачком саговорнику и другим темама са Златом Коцић, актуелном добитницом Награде „Десанка Максимовић" данас у Клубу 2.

Уредница емисије Соња Миловановић