Конзервација и рестаурација слика

Свака прича о конзервацији и рестаурацији уметничких дела могла би да отпочне констатацијом да без тих активности добар део уметничког блага не би постојао, али би и нестајао пред нашим очима. Истовремено, те активности су увек у другом или трећем плану, или се уопште не спомињу када се говори о уметности. Ипак, Народни музеј је - кроз два примера, на два ремек-дела наше уметности - показао колико је рад конзерватора и рестауратора значајан за очување његових колекција.

Рестаурација слике „Берба" Саве Шумановића започета је 2016. године, а основни проблем целог процеса лежао је у чињеници да је уметник био лош технолог, због чега су отпадали делови подлоге и бојеног слоја на појединим деловима слике. Поред тога, слика је морала да буде постављена на потпуно нови, метални носач, који не дозвољава померања, што је - због дрвеног рама - био један од узрочника опште девастације слике. Слика је после радова представљена крајем новембра 2021, поводом 100 година од њеног настанка.

После обимних и дуготрајних радова на конзервацији и рестаурацији, поводом Дана државности, свечано је представљено монументално дело Паје Јовановића „Крунисање цара Душана", познато и под називом „Проглашење Душановог законика". Конзервација и рестаурација те слике био је дуг процес, пре свега због димензија (390 x 589 цм), али и због свеобухватне анализе и технике и сликарског поступка.

У сарадњи са Технолошко-металуршким и Хемијским факултетом Универзитета у Београду, стручњаци Народног музеја у Београду испитали су механичка својства платна и начин његове припреме за сликање како би прецизно био прорачунат иновативан начин затезања слике, први пут примењен у Србији. Класичан начин шпановања на рам замењен је новим конструисаним носиоцем са еластичним тензорима који равномерно, оптимално и недеструктивно обезбеђују дугорочну стабилност слике. Аналитички приступ конзерватора открио је и сасвим оригиналан, без примера за поређење, поступак препарирања платна који нам је допунио знање о Паји Јовановићу као сликарском технологу који је вешто манипулисао материјалима како би постигао ликовне вредности према својој уметничкој замисли и жељи наручиоца, краља Милана Обреновића.

Ове две теме су само оквири шире приче о савременим методама конзервације и рестаурације „старе" уметности, а гости ће бити Ненад Никитовић и Александар Цвијетановић, конзерватори Народног музеја.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић