Књигољубиве жене српског средњег века

Прва жена којој је у српској књижевности посвећено житије била је краљица Јелена, жена краља Уроша I. „Писац Житија краљице Јелене (1317), архиепископ Данило II, сведочи да је ова по много чему изузетна жена била: „Оштра речју, а блага по природи, непорочна животом, у заповедању кротка, да обрати доброразумним речима, да теши нелицемерно и безлобно, а колика је свесрдачна њезина смелост к Богу, просто казати била је украшена сваком врлином. Опевану и всехвалну благодат имађоше, коју је примила просвећењем Светога Духа, познавајући све књиге, била је готова да одговори свакоме ко је пита"… Још једна жена којој су упућене речи изузетног поштовања јесте кнегиња Милица. У Слову о светом кнезу Лазару, насталом крајем 1392. или почетком 1393. године,патријарх Данило III велича њене способности и врлине: „А ова беше од славних и првих, то јест, проистичући из корена светог Немање, кћи славног и мудрог великог кнеза Вратка, именом и делом Милица, ничим не заостајући за добром природом супруга свога и добрим врлинама украшена, славна, мужеумна, милостива, милосрдна, помирљива и сваким добрим својствима испуњена"… Највеће похвале женама потекле из пера неког средњовековног писца односе се на монахињу Јевгенију (кнегињу Милицу) и Јефимију. Оне потичу од Константина Филозофа и много пута су истицане и цитиране у науци." (Светлана Томин)

Гошћа овонедељне Ризнице је др Светлана Томин, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за књижевност. Тема данашње емисије - Књигољубиве жене српског средњег века. Говоримо о женском доприносу средњовековној култури – владарке, ктиторке, књигољубиве жене, као што су биле: монахиња Јефимија (Јелена Мрњавчевић), краљица Јелена, царица Јелена, Јелена Лазаревић Балшић, кнегиња Милица, царица Мара Бранковић, деспотица Ангелина Бранковић.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.