50 година Галерије ,,Лазар Возаревић"; Изложба класичних и дигиталних цртежа у Галерији ,,Хаос"

Галерија „Лазар Возаревић” овог новембра обележава значајан јубилеј – 50 година од како функционише као самостална установа и исто толико година од када је први пут представила јавности свој највреднији легат – дела сликара Лазара Возаревића, рођеног Митровчанина, једног од најистакнутијих имена југословенске послератне ликовне сцене. Те 1973. професор Лазар Трифуновић, критичар који је промовисао београдски енформел и Лазара Возаревића као његовог члана, поставио је концепт који је Галерија задржала до данас. И 50 година касније, простор одише посебном, несвакидашњом уметничком атмосфером и то управо због „рама”, „мизансцена” односно простора који уоквирују дела Лазара Возаревића из сталне поставке.

Посетиоце дочекује фузија савременог уметничког израза, византијских боја златне и црвене и кубистичких линија из света маште и фикције овог аутора и како и сам каже, биће увучени у Лазарев „поетизовани свет, у којем не полази од спољних конкретних објеката, већ од замишљених грађана једног друштва у коме и он сам жели вечито да остане”.

На изложби ће први пут у нашој земљи бити представљен и пројекат виртуелне рестаурације једног Лазаревог дела. Овај пионирски, експериментални пројекат донеће бројне новине у рестаураторску праксу. Део изложбе чине и филм о Лазару Возаревићу, као и мултимедијално дело младог уметника Валентина Тјутерева.

У Златном пресеку Марија Вуруна, директорка Галерије „Возаревић”, говориће о значају ове институције, њеној историји и плановима у будућности.

У другом делу емисије говоримо о изложби којом Галерија Хаос наставља јесењу сезону представљањем стваралаца који долазе из других средина, а који експериментишу са новим медијима и уводе у свој ликовни говор нове уметничке праксе. То чини и Александар Бунчић, професор на Катедри за вајарство на Академији уметности у Новом Саду и један од првих лауреата награде за цртеж „Владимир Величковић”. Бунчић на овој поставци повезује цртеж као традиционални медиј са уметничким изразом који пружају нове технологије. Посматрач тако има два различита доживљаја – први се огледа у перцепцији традиционалног цртежа, док други представља виђење савремене дигиталне скулптуре кроз виртуелну стварност. Стваран свет замењује виртуелним, отвара нове видике и могућности, као и углове из којих могу да се сагледају моделоване геометријске форме / скулптуре.

Мирјана Благојев у каталогу изложбе примећује колико је Бунчић свестран уметник и да његови радови откривају нови простор виртуелне реалности додајући: „Скулптуре које гради употребом средстава нових технологија постају видљиве посредством мобилних уређаја. При томе уметник користи исте елементе на којима базира своје стваралаштво, али нас овде троугао и линија воде у једну нову димензију, у којој морамо ускладити своје физичко и ментално кретање како би спознали суштину дела. Постављањем скулптуре у виртуелни простор, при чему је она голим оком невидљива, Бунчић отвара најактуелнија питања данашњег времена, која се односе на наше поимање реалности и света који нас окружује. Самим тим овај уметник се позиционира у поље које се тек отвара у савременој уметничкој пракси”.

Гости Златног пресека су Александар Бунчић и Мирослав Мића Карић, кустос МСУБ који је отворио изложбу.

Емисију води Тања Живковић.