Истраживања старих сорти и aurora borealis

У Галерији науке и технике САНУ 3. новембра је отворена изложба “Вински летопис Србије”. Поред бројних експоната, изложба по први пут београдској публици представља хербаријум Андреја Волног из Гимназије у Сремским Kарловцима, са примерцима сорти винове лозе које су гајене на Фрушкој гори у периоду од 1812. до 1824. године. Хербаријум Волног има непроцењив значај у светским оквирима, а посетиоци ће имати прилику и да прелистају овај чувени хербаријум у дигиталној форми. О научном значају хербаријума Волног и јединственој хербаријумској колекцији старих сорти винове лозе ћемо разговарати са др Милицом Рат, једном од ауторки изложбе.

Грађани истраживачи уз подршку професионалних истраживача са Биолошког факултета у Београду, а у организацији Еколошког покрета Оквир живота већ месецима спроводе истраживања локалног биодиверзитета у клисури реке Рибнице са циљем проширења граница овог заштићеног подручја. Поред укључивања грађана у истраживања биодиверзитета, Еколошки покрет Оквир живота већ тачно 10 година ради на истраживањима старих сорти воћа и поврћа, а на њихову иницијативу је формирана и банка семена Зрно. О грађанским научним истраживањима, као и о истраживањима старих сорти воћа и поврћа разговараћемо са др Иваном Радовић из Еколошког покрета Оквир живота.

Пре само неколико дана, 5. новембра увече, небо изнад значајног дела Балкана, али и остатка Европе било је обојено у црвено. И поред бројних теорија завере које су се појавиле на друштвеним мрежама, у питању је природни феномен који је у овом делу света изузетно редак – aurora borealis тј. поларна светлост. Због чега је поларна светлост која је била видљива на Балкану црвене, а не зелене боје као у поларним областима, сазнаћемо од Душана Павловића, научног новинара и популаризатора астрономије.

Аутор емисије: Томица Мишљеновић