Расте ли или се смањује интересовање за српски

Проф. др Бошко Сувајџић и др Катарина Беговић

Читамо да су многе катедре где су били лектори за српски језик преузели лектори из Хрватске а да на пример у Бечу босанско-српско- хрватски језик не предају лектори из Србије. И таквих је примера много у ситуацији када је задржавања српских лектората готово немогуће и из финансијских и из организационих разлога. По распаду Југославије и Хрватска и Словенија су уложиле и средстава и труда да своје језике учврсте на катедрама за славистику широм света док је Србији увек нешто недостајало. Рапидно је опао број лектора за српски језик, а наших лектората је свега десетак остало. Разлога за бригу има а у овом тренутку покушавамо да сазнамо да ли су давно најављени договори између три министарства надлежна за лекторате, уродили плодом.

Осим међународног контекста, постоји и унутрашњи и позабавићемо се и темом о уписним квотама на факултете где постоје катедре за српски језик и књижевност.

Недавно је завршен и 53. међународни научни састанак слависта у Вукове дане а Вуков сабор је обележио својих 90 година постојања

па ћемо говорити и о вези између МСЦ-а и Вуковог сабора.

Тема је и позиција наше књижевности у преводу на стране језике у свету. Многи тврде да се на том путу приближавамо врху.

Гости ауторке и уреднице Мелихе Правдић су управник Међународног славистичког центра у Београду проф.др Бошко Сувајџић и др Катарина Беговић.