Београдски Јевреји ‒ живот у сенци историје

„У Београду су већ у 10. веку (а можда и раније) постојале јеврејске колоније, али тек у 13. и 14. веку њихово постојање је јасно дефинисано, са организованом верском заједницом и блиским везама са Дубровником, Венецијом, Анконом и мађарским градовима. Након 1521. године примећује се интензивније насељавање Сефарда ‒ шпанских Јевреја, који су са собом донели шпански језик и културу и наметнули је Јеврејима који су ту већ живели. Средином седамнаестог века, након епидемије куге, заједница се померила са обале Саве на обалу Дунава, до Јалије, где су остали током наредна три века. Као и Јевреји широм Европе, и Јевреји у Београду су углавном били трговци, банкари и занатлије, због константних прогона и забрана да поседују земљу.

Економски развој појединаца, као и целе заједнице, често је успораван због великих превирања у самом граду, пошто је град више пута мењао владара. Иако су им гарантована једнака права током турске владавине, јеврејска популација морала је да трпи тиранију локалних господара, посебно када су достављали робу и новац коришћен у ратне сврхе. Током аустријске окупације од 1717. до 1739. језуити су били екстремно нетолерантни, и многе шпанске породице су морале да се одселе, а уместо Сефарда дошли су из градова Централне Европе Ашкенази. Од тада, готово непрекидно, постоје две религијске заједнице у Београду: Сефарди и Ашкенази.” (Из књиге „Београдски Јевреји ‒ живот у сенци историје” Небојше Јовановића)

У овонедељној Ризници говоримо о историји београдских Јевреја. Гост је историчар др Небојша Јовановић, аутор књиге о београдским Јеврејима.

Аутор и водитељ емисије је Душанка Зековић.