Читај ми!

Порекло идеје о косовској аутономији

Александар Павловић и Игор Вукадиновић

У закаснелом националном буђењу, за разлику од осталих балканских народа, Албанци тек током Призренске лиге 1878. године покрећу питање уједињења у један „арбанашки вилајет". Своју будућност тада су видели у оквиру Отоманског царства у коме су уживали значајне привилегије. Kада су две године касније истакли питање независности Порта је војно угушила сваку даљу „арбанашку" амбицију.
Призренска лига, која је предузимала и војне акције у областима Старе Србије, оставила је крупне последице на будућност српско албанских односа. У наредним деценијама и у двадесетом веку, непредвидим историјским токовима, „албански експанзионизам'' јача највише на рачун српских интереса. Иако у оквирима државе Србије на Kосову и Метохији рађа се а затим и реализује идеја „албанске аутономије". С почетком распада Југославије парола „Kосово република" демаскирала је дугорочне амбиције које су данас отелотворене у самопрокламованој „држави Kосово".
„Аутономија Kосова" показала се као прекретница у читавом овом процесу. Зашто и како је до ње дошло, каква је у томе била улога елита, а шта се дешавало у народу. Да ли су интереси Срба и Албанаца непомирљиво супротстављени и каква је будућност српско албанских односа за Речено и прећутано говоре етнолог антрополог др Александар Павловић са Института за српску културу Приштина и историчар др Игор Вукадиновић са Балканолошког института САНУ.
Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.
 
 

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару