Војвода Вук ‒ култура сећања

Саговорници: Александар Растовић и Драгољуб Кочовић

Тачно пре једног века, у септембру 1923. године, са српског војничког гробља Зејтинлик, код Солуна, посмртни остаци Војводе Вука пренети су у Београд. То је, како сведоче савременици, био догађај од „националног значаја”. После опела у Саборној цркви и опроштајног говора, са балкона Народног позоришта, војвода је последњи пут испраћен и сахрањен на Новом гробљу.

Војвода Вук био је високи официр српске војске, четовођа и четнички војвода у периоду „Анексионе кризе”, у балканским и у Првом светском рату. Познат је као командант „српске добровољачке војске” односно Добровољачког одреда у Великом рату. Учествовао је и у свим великим биткама балканских ратова. Савременици су га описивали као „јунака вредног дивизије”. Постао је легенда и пре него што је страдао, у борби са Бугарима, пред крај 1916. године.

Војвода Вук данас има споменик у Београду и Нишу, улицу у главном граду, а у току је акција за обнављање његове куће у Сјеници где је рођен као Војин Поповић. Ово подсећање у ствари је део приче о култури сећања на ослободилачке ратове од 1912. до 1918. године. О томе говоре историчар, професор Александар Растовић и Драгољуб Кочовић, председник Одбора за обнављања родне куће Војводе Вука у Сјеници.

Аутор емисије је Радован Пантовић.