Гијом Дифај: Мотети

Своје чувене изоритмичке мотете Гијом Дифај је писао у првој половини каријере, правећи понекад и по неколико година размака између њих.

Први, Vasilissa ergo gaude, настао је 1420, док је последњи, Moribus et genere, писан 1446. И може се сматрати симболичним опроштајем од средњег века. Технику којом су компоновани ови мотети одликује употреба ритмичке формуле која се стално понавља у једној деоници или у више њих, док се мелодијски материјал мења. Дифајеви изоритмички мотети сматрају се врхунцем овог композиционог поступка. Пратећи их, може се стећи увид и у промене ауторовог стила од стриктно математичких, готичких формула код раних радова, до свечаног мира и изразите мелодике оних позних.

У вечерашњим Висинама изотермичке мотете Гијома Дифаја слушаћемо у интерпретацији ансамбла Huelgas, под управом Паула фан Нејвела.

Аутор емисије је Ивана Комадина.