У славу рађања и духовног трагања

„Кроз давање добијам, и што више дајем више ми се враћа кроз добре резултате, успешна лечења, рађање нове деце, спасене животе од инфаркта или депресије. То је у неком тренутку можда и заморно, али се брзо рехабилитујем. Некада радим цело пре подне и осетим замор, па је потребно да после сат и по времена и 7 до 8 примљених пацијената изађете на ваздух. Тада изађем, одшетам само један круг до тениског игралишта испод наше зграде, вратим се такорећи препорођена и наставим рад... Ја просто осетим олакшање. Можда је неки од пацијената имао неку тешку болест и велику муку, и ја сам део те муке примила на себе. Да сада ту муку не бих предала другој особи, која можда тек треба да роди, морам јој дати нову снагу. Направим паузу, прошетам 15 до 20 минута, вратим се, наставим. Удахнула сам себи нову снагу. Енергију добијам од људи који ме воле... Кад ме људи питају како да ми се одуже, ја им кажем да се моле за мене, да све ово носим и издржим. Онда просто осетим молитву тих људи. То је снага. Постоје и места која су ми енергетски важна, где током године на годишњим одморима црпим енергију." (Из књиге проф. др Весне Димитријевић Станковић „У славу рађања и духовног трагања")

Гост овонедељног издања емисије Храм је проф. др Весна Димитријевић Срећковић, ендокринолог,шеф Кабинета за исхрану и превенцију метаболичких поремећаја Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетско-клиничког центра Србије, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, а повод који нас је сабрао је њена нова књига „У славу рађања и духовног трагања".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.